Zečevi, odgovorno ću ih odgajati. U staroj iznajmljenoj kući koja samo što se nije srušila, živi čovjek koji nije dobar u druženju i može samo zečevima oprostiti svoje srce. Jedva da je sastavljao kraj s krajem s oskudnim prihodima koje je zaradio time što je uzgajivač zečeva i ušteđevinu svoje udovce djeda i bake, ali ga je jednog dana stanodavac zamolio da plati stanarinu. Ne mogu se dobro slagati sa društvom, ne mogu se dobro odnositi prema drugima. Ne znam kako da se nasmejem. Ukorili su me i ismijavali zbog humanosti takvog čovjeka, i bio sam prisiljen požuriti odgajati zečeve ako tako nešto može zaraditi. Stres i nezadovoljni libido koji se akumulira svakog dana. Čovjek i dalje njeguje nemoguće zablude u svom zatvorenom umu, i razmišlja o spasenju. "Jecanje... Momo-chan, slatki zec koji voli samo mene. Volio bih da si ljudsko biće. Onda mogu dati sve od sebe." To je bila želja koja se nije mogla ispuniti. Međutim, kada je muškarac podigao pogled, ugledao je zečju kako tamo stoji sa osmehom na licu. Da li je ovo san ili iluzija? Nije važno. Samo želim spavati s tobom u naručju dok mi ne dosadi. Usamljeni čovek koji ne može da izgradi dobar odnos sa ljudima živi između stvarnosti i zablude nekoliko dana kao sanjarenje. Zapis o njegovom razmnožavanju i pristrasnosti.